РЕФОРМА ЈАВНЕ УПРАВЕ ЗНАЧАЈНА ЗА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
Подизање капацитета јавне управе кроз наставак реформи, како би она у пуном смислу постала сервис грађана, значајне су за европске интеграције Србије, оцењено је на конференцији "Реформе: политичка воља и/или административни капацитет".
Јавна управа мора бити модернизована и професионализована а постоји и политичка воља да се то и спроведе, истакнуто је на годишњој конференцији коју поводом Дана Европе традиционално организује Факултет за економију, финансије и администрацију (ФЕФА).
Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић је, подсетивши да је ова година изузетно значајна за наставак европских интеграција, указао на значај политичке подршке наставку реформских процеса у јавној управи.
Ђелић је истакао да мора да се успостави "добар баланс политике и бирократије", захваливши се и бројним европским партнерима на подршци у том правцу.
Он је као позитиван пример навео информатизацију домаћег правосудног система али и низ активности, укључујућу и подизање докумената електронским путем на подручју локалних самоуправа.
Председник Савета ФЕФА Горан Питић је указао на значај наставка реформских процеса у јавној управи која треба да буде модернизована, деполитизована и професионализована.
Питић сматра и да јавна управа треба да постане партнер а не терет бизнису, а да с друге стране омогући грађанима да што ефикасније користе њене капацитете.
Шеф мисије ЕУ у Србији Венсан Дежер истакао је да ЕУ не даје савете како да се стриктно уреди управа, али да се европски прописи морају поштовати и спроводити.
Указујући да су за реформе неопходни политичка воља и способна управа, Дежер је навео да су државни чиновници лице које држава показује грађанима.
Он је истакао и да је добра држава гарант да ће сви грађани моћи да уживају сва права која су гарантована у ЕУ.
Указујући да се обично мисли како мали број људи ради на европским интеграцијама, директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић истакла је да на њима раде и они који доносе законе, они који их примењују, као и они који припремају пројекте рада на пословима координације.
"Европска комисија нам увек каже да имамо добре капацитете. То можда јесте релативно добро, али је нешто где има пуно посла за уједначавање квалитета унутар државне управе", рекла је Делевић.
Измене закона због лажних азиланата
Божидар Ђелић најавио је да ће врло брзо бити предложене измене и допуне Кривичног законика због повећаног броја лажних азиланата који из Србије одлазе у земље ЕУ, а што ће омогућити и хапшење оних који се тиме баве.
Ђелић је рекао да Србија, која је ратификовала Паневропску конвенцију где се илегалне миграције препознају као кривично дело, има упориште у том документу за промену свог Кривичног законика.
"Веома брзо предложићемо измене и допуне Кривичног законика које ће омогућити препознавање тог кривичног дела и помоћи полицији да на основу базе података хапсе људе који се тиме баве", рекао је Ђелић новинарима у Народној банци Србије.
Он је навео да ће у оквиру сузбијања броја лажних азиланата из Србије бити предузето и низ других мера, како у земљи, тако и у сарадњи са европским партнерима.
Према његовим речима, кренуће се са много широм медијском кампањом како би се објаснило да државе ЕУ, које су давале новчане надокнаде, више то неће радити.
Ђелић је рекао да ће са европским партнерима разговарати и о томе да од држава шенгенског простора добију информације и тачне податке о онима који злоупотребљавају безвизни режим, додавши да је више информација неопходно како би се правовремено реаговало.
Потпредседник владе је истакао и да је број лажних азиланата у појединим државама ЕУ смањен наводећи пример Шведске.
С обзиром на то да су Роми и Албанци углавном највише заступљени међу лажним азилантима, Ђелић је указао да ће Србија на све своје грађане који угрозе безвизни режим гледати на исти начин без икаквог одвајања по етничкој основи.
Потпредседник владе је навео и да једна од мера у спречавању лажних азиланата представља и могућност да им се ускрати добијање биометријског пасоша, као и да им се ограничи на неко време путовање у државе ЕУ.
Он је подсетио да је јуче, приликом повратка из Мађарске, на граничном прелазу Хоргош срео начелника Управе граничне полиције Ненада Бановића који је био у контроли управо због лажних азиланата. Ђелић је додао и да са Мађарском морамо успоставити још бољу сарадњу у спречавању одласка лажних азиланата из Србије преко те државе даље ка земљама ЕУ.
Таргетирати само оне који злоупотребљавају режим
Директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић упозорила је да је најважније радити са европским партнерима како би били означени само они који злоупотребљавају безвизни режим, а да се не погорша положај мањинских група.
"Поента информационе кампање код нас, али и у земљама чланицама је та да је тражење азила једно, а решавање економских проблема у земљи нешто друго", рекла је Делевић новинарима након скупа "Реформе: политичка воља и/или административни капацитет".
Она је истакла да мањинске групе не смеју више да буду дискриминисане и додала да је важно усмерити се на оно што су системске препреке.
Делевић је поновила да се примећује повећан број потражилаца азила из мањинских група.
"То су подаци које добијамо као опште од европских партнера. Пошто су то подаци земаља чланица они се не деле у овом тренутку са нама", рекла је Делевић и додала да Србија, по том питању, може да учини краткорочне и дугорочне мере.
Према њеним речима, краткорочне мере су појачана контрола граница, кривично гоњење и уклањање системских препрека где је то разлог за појачан одлазак људи из Србије. Дугорочне мере односе се на поправљање општих услова живота и стварање јаче припадности мањинских група.
"Од изузетне је важности да оно што се чини у кратком року и на дужи рок буде такво да доводи до веће социјалне укључености и јачег осећања друштвене припадности", рекла је Делевић.
(Извор: Танјуг)